Iz letargije, koja je tako karakteristična za sve stanovnike rajskih vrtova srebrnih ljiljana, prenula me je fluorescentno ljubičasta nijansa slova, koja su formirala reč na prozirnoj sferi neba :
. . . . . A . . . . . N . . . . . A . . . . . . .
I dok se vizuelna manifestacija lagano transformisala u zvuk, već kod druge note, koja je vibrirala kao slovo N, ja sam poput tajfuna bila na pola puta do lansirne rampe, praćena glasnim negodovanjem sugradjana koji su meditirali u parku.
Sa grozničavom užurbanošću uletela sam u prvo raspoloživo telo sa ljudskim genomom i u trku popravljala nabore kože i dislocirane zglobove, zaobišavši neophodne protokole, precizno utvrdjene prilikom preuzimanja fizičkog oblika.
Nekoliko trenutaka kasnije, sedela sam udobno zavaljena u memorijskoj peni kapsule i nestrpljivo iščekivala da kosmički prstenovi dođu u savršeno paralelnu ravan otvarajući portal prema Zemlji .
Tada mi je kroz glavu prostrujala jedna neprijatna misao :
"Hoće li me On uopšte prepoznati u ovom telu? I ako me prepozna, da li ću mu se svideti?"
Softver kompjutera je iste sekunde kroz modulacione elektrode pažljivo implantirane u frontalni deo mog cerebralnog korteksa poslao povratnu informaciju :
"Naravno da će te prepoznati. Naravno da ćeš mu se svideti. "
"Naravno da će me prepoznati ...Naravno da ću mu se svideti" - ponovila sam uz blaženi smešak.
"Moram nešto da ti priznam - promrmljah okolišajući - u žurbi prilikom fizičke transformacije došlo je do male zabune. Da li će mu smetati što smo istog pola? Ako to zanemarimo, ipak sam u duhovnom smislu Ja - Ja..."
Tišina se mogla seći nožem. Procesor je superbrzinom očitavao podatke memorisane na matičnoj ploči :
"NARAVNO @% DA.#%@ MU..? NEĆE~#)SMETATI .*#*..IPAK "#@$ SI U $%*DUHOVNOM #@‚~ SMISLU*>"# TI - TI .:@"
"Ipak sam u duhovnom smislu
. . . . . A . . . . . N . . . . . A . . . . . . .
I dok se vizuelna manifestacija lagano transformisala u zvuk, već kod druge note, koja je vibrirala kao slovo N, ja sam poput tajfuna bila na pola puta do lansirne rampe, praćena glasnim negodovanjem sugradjana koji su meditirali u parku.
Nekoliko trenutaka kasnije, sedela sam udobno zavaljena u memorijskoj peni kapsule i nestrpljivo iščekivala da kosmički prstenovi dođu u savršeno paralelnu ravan otvarajući portal prema Zemlji .
Tada mi je kroz glavu prostrujala jedna neprijatna misao :
"Hoće li me On uopšte prepoznati u ovom telu? I ako me prepozna, da li ću mu se svideti?"
Softver kompjutera je iste sekunde kroz modulacione elektrode pažljivo implantirane u frontalni deo mog cerebralnog korteksa poslao povratnu informaciju :
"Naravno da će te prepoznati. Naravno da ćeš mu se svideti. "
"Naravno da će me prepoznati ...Naravno da ću mu se svideti" - ponovila sam uz blaženi smešak.
"Moram nešto da ti priznam - promrmljah okolišajući - u žurbi prilikom fizičke transformacije došlo je do male zabune. Da li će mu smetati što smo istog pola? Ako to zanemarimo, ipak sam u duhovnom smislu Ja - Ja..."
Tišina se mogla seći nožem. Procesor je superbrzinom očitavao podatke memorisane na matičnoj ploči :
"NARAVNO @% DA.#%@ MU..? NEĆE~#)SMETATI .*#*..IPAK "#@$ SI U $%*DUHOVNOM #@‚~ SMISLU*>"# TI - TI .:@"
"Ipak sam u duhovnom smislu
Ja - Ja! " - ponovila sam afirmaciju duboko udahnuvši vazduh obogaćen mirisom borovine.
Istog momenta prostorijom se razlegao dugo očekivani zvuk alarma, koji me je obavestio da se približava vremenska sekvenca za skok u hiper svemir.
Zatvorila sam oči i lagano tonula u hibernaciju.
Da sam bila u svom prirodnom obliku ni po koju cenu ne bi prespavala ovo putovanje ali morala sam da ispoštujem brojna ograničenja ljudskog organizma.
" JA sam JA ." - mitohondrije su pevušile mojim neuronima.
Glavni kompjuter se diskretno zakašljao.
Kroz portal je zasvetlucala plava planeta .
Ana San Snova
Istog momenta prostorijom se razlegao dugo očekivani zvuk alarma, koji me je obavestio da se približava vremenska sekvenca za skok u hiper svemir.
Zatvorila sam oči i lagano tonula u hibernaciju.
Da sam bila u svom prirodnom obliku ni po koju cenu ne bi prespavala ovo putovanje ali morala sam da ispoštujem brojna ograničenja ljudskog organizma.
" JA sam JA ." - mitohondrije su pevušile mojim neuronima.
Glavni kompjuter se diskretno zakašljao.
Kroz portal je zasvetlucala plava planeta .
Ana San Snova
Нема коментара:
Постави коментар