HAARP BOJE LAVANDE

Ušli smo u njihovo naselje,
obučeni u paradne uniforme,
lepi i stasiti kao Bogovi trećeg prstena sazvežđa Plejade.
Naša krljušt se presijavala
narandžasto - zlatnim tonom zalazećeg Sunca
i ljubičastom nijansom rascvetalog polja lavande,
u čast prvog kontakta sa nepoznatom vrstom.
Sasvim neočekivano, starosedeoci su se razbežali uz glasne povike,
koji nisu ni najmanje ličili na dobrodošlicu.

"Šta se to događa"- zabrunda zapovednik negativnom vibracijom iz koje se mogla naslutiti njegova nelagoda i uznemirenost - zar nisi rekao da Zemljani očekuju naš dolazak?"
"Nisam ja ništa rekao ! Zemljani su to rekli ! Prevod transkripta koji smo presreli u hiper svemiru jasno govori o tome. Sve lepo piše : precizne koordinate...treća planeta od Sunca...onda, tu su i neki muzički zapisi, algebarske jednačine sa dve nepoznate...humanoidna bića...raširene ruke...prijateljski pozdrav...zagrljaj....evo sve je tu, CV im deluje sasvim OK !"
"Možda im se ne sviđa boja lavande?" - navigator je pokušao da izgladi situaciju."
"U medicinskom časopisu piše da im je to omiljena boja koja ima umirujući efekat na njihove moždane sinapse"- reče multimedikus ultrazvučne dijagnostike .
"Onda, možda nismo pogodili nijansu. Lepo sam vam rekao da se narandžasto - zlatna ne slaže sa lavanda ljubičastom bojom"- reče zapovednik maksimalno iznerviran.
Dok su podešavali spektrometar i usaglašavali mišljenje oko različitih kombinacija boja nisu ni primetili da je 180 HAARP-ovih antena fokusiralo kratkotalasni zrak visokotemperaturne plazme od 3.5 miliona vati tačno iznad njihovih glava.
Sima iz Barajeva je teatralno pritisnuo crveno dugmence.
3.477 ledenica grada od 106gr padoše na Inđiju.
"Pu, malera mater mu"- reče rezignirano Sima.

Ana San Snova

ROMANTIČNA ROMANSA NA SLOVO R

Razbojnik Radule, 

radio razne razularene radnje :

razgrabio robne rezerve,

razbio Radetov restoran,

razvalio Radovanu ringišpil,

raskopao Rajkin ružičnjak.

Raspamećena rulja reži:

"Razapnite Radula!"

"Rasturite Radula!"

Robija Radulu! "

Rasplakana Rajka raširila ruke:

"Radule, rekonstruiši ružičnjak!"

Razdragani razbojnik reče:

                                                                 "Rešimo razmirice razumom!"
                                                    Rukama razbacao revoltiranu rulju,

razvrstao rasad, rasadio ruže,

rukoljubom razbudio razna Rajkina razmišljanja...

Rekonstruišući ružićnak, razbojnik ređa romantične rime :

"Rajka, roso ruzmarina,

Rajka, rajska radosti,

rođena Rajkice, rumena ružice."

Raznežena raspletom Rajka raspevava rime: 

"Rosa ružu rascvetala, ruža rosu rasplakala..."

Ana San Snova 

MOJA SUŠTINA

Ja: "Ne želim da me ljudi vole samo zato što sam lepa, zgodna, duhovita, pametna, talentovana i bogata ."
 Bog: "Nego? "
 Ja: "Želim da me vole zbog moje suštine! "
 Bog: "Ali, zar to nije tvoja suština? "
 Ja: "Ne, nije! "

Ksipeu Totek: "Pa koja ti je suština ( jao, nisu valjda ponovo evoluirali)

Bog me pažljivo pogleda sa mešavinom znatiželje i strepnje: "Dušice, da nisi ti to evoluirala ?"
 Ja: "Nisam, samo hoću da otkrijem svoju suštinu. Da li je to nešto iznutra ?"
 Ksipeu Totek: "To što vi ljudi imate iznutra, nije ni malo prijatan prizor za oči, veruj mi na reč. Studirao sam hirurgiju i imam dosta prakse. Sem gomile ljigavih organa koji po ceo dan nešto melju, pasiraju, filtriraju, sortiraju, pumpaju i usisavaju, ništa interesantno iznutra nisam video ."
 Bog: "U datom momentu, to je bilo najefikasnije rešenje bioinženjeringa ."
 Ksipeu Totek : "Da za Australopithecuse, ali već su Kromanjonci počeli da nas dave sa svojim metafizičkim zapitkivanjima. Zašto im konačno ne kažeš šta je suština i da ih već jednom skinemo sa grbače?"
 Bog: "Zato što ih odgovor ne bi zadovoljio i napravili bi novu melodramu oko toga (a možda bi izmislili i novu religiju)"
 Ksipeu Totek: "Ja ću da napišem odgovor u svom statusu na fejsbuku !"
 Bog : "Samo probaj! U stvari napiši, to ionako niko ne čita." 
 Ja: "  Pa... (trep, trep) ...Da li biste ipak mogli da mi kažete šta je suština ?"

Ksipeu Totek : "SUŠTINA JE DA SVOJ BIOMEHANIZAM ODRŽAVATE U OPERATIVNOM STANJU, OD MOMENTA ZAČEĆA DO SMRTI "

Ja : "Zar....Šmrc...Zar samo....Šmrc ...Zar samo toooo....Šmrc, šmrc, šmrc....."
 Bog: "Ksipeu idiote! Nije samo TO bubice, ima još puno, puno, puno toga i mnogo je interesantno, komplikovano i tajanstveno baš kao što ti voliš ! "
 Ja : " :-) "
 Ksipeu Totek: "Cccccccccc..... kako da ne ..."

Ana San Snova 

FRAZA MALj (mitohondtije su pevušile mojim neuronima)

Iz letargije, koja je tako karakteristična za sve stanovnike rajskih vrtova srebrnih ljiljana, prenula me je fluorescentno ljubičasta nijansa slova, koja su formirala reč na prozirnoj sferi neba :

  . . . . .  A  . . . . .  N  . . . . .  A  . . . . . . . 

I dok se vizuelna manifestacija lagano transformisala u zvuk, već kod druge note, koja je vibrirala kao slovo N, ja sam poput tajfuna bila na pola puta do lansirne rampe, praćena glasnim negodovanjem sugradjana koji su meditirali u parku.

Sa grozničavom užurbanošću  uletela sam u prvo raspoloživo telo sa ljudskim genomom i u trku popravljala nabore kože i dislocirane zglobove, zaobišavši neophodne protokole, precizno utvrdjene prilikom preuzimanja fizičkog oblika.
Nekoliko trenutaka kasnije, sedela sam udobno zavaljena u memorijskoj peni kapsule i nestrpljivo iščekivala da  kosmički prstenovi dođu u savršeno paralelnu ravan otvarajući portal prema Zemlji .

 Tada mi je kroz glavu prostrujala jedna neprijatna misao :
"Hoće li me On uopšte prepoznati u ovom telu? I ako me prepozna, da li ću mu se svideti?"

 Softver kompjutera je iste sekunde kroz modulacione elektrode pažljivo implantirane u frontalni deo mog cerebralnog korteksa poslao povratnu informaciju :
"Naravno da će te prepoznati. Naravno da ćeš mu se svideti. "

  "Naravno da će me prepoznati  ...Naravno da ću mu se svideti" - ponovila sam uz blaženi smešak.
"Moram nešto da ti priznam - promrmljah okolišajući - u žurbi prilikom fizičke transformacije došlo je do male zabune. Da li će mu smetati što smo istog pola?  Ako to zanemarimo, ipak sam u duhovnom smislu Ja - Ja..."

 Tišina se mogla seći nožem. Procesor je  superbrzinom očitavao podatke memorisane na matičnoj ploči :
"NARAVNO @%  DA.#%@ MU..? NEĆE~#)SMETATI .*#*..IPAK "#@$ SI U $%*DUHOVNOM #@‚~ SMISLU*>"# TI - TI .:@"

 "Ipak sam u duhovnom smislu

 Ja - Ja! " - ponovila sam afirmaciju duboko udahnuvši vazduh obogaćen mirisom borovine.

 Istog momenta prostorijom se razlegao dugo očekivani zvuk alarma, koji me je obavestio da se približava vremenska sekvenca za skok u hiper svemir.
Zatvorila sam oči i lagano tonula u hibernaciju.
Da sam bila u svom prirodnom obliku ni po koju cenu ne bi prespavala ovo putovanje ali morala sam da ispoštujem brojna ograničenja ljudskog organizma.

" JA sam JA ." - mitohondrije su pevušile mojim neuronima. 

 Glavni kompjuter se diskretno zakašljao. 

 Kroz portal je zasvetlucala plava planeta .

 Ana  San Snova 

THE VIZITORS(ili izveštaj Ksipeu Toteka)

Bog : "Gde si bre Ksipeu, poludeo sam čekajući te! "
 Ksipeu Totek: "Ne pitaj me ništa !"
 Bog : "Kako je bilo ?"
 Ksipeu Totek : "Jezivo ! Evo, još uvek se tresem od staha !"
 Bog : "Brzo pričaj kakvi su Zemljani, kako izgledaju? Da li liče na mene? "
Ksipeu Totek : "Ma kakvi. Nećeš verovati ali svi su različiti. Čak su i u različitim bojama ."
 Bog : "Kako u različitim bojama ? Zar nisi  samo od Adama uzeo genetski materijal ?"
 Ksipeu Totek: " Ma jesam 100% . Ali možda su mutirali od Sunca. "
 Bog : "A kakva im je narav, jesu li dobri ?"
 Ksipeu Totek : "KATASTROFA ! Jedva sam izvukao živu glavu. Upao sam tamo na sred neke parade ."
 Bog : "Kakve parade ?"
 Ksipeu Totek : "Neke parade u vezi ljubavi. Jedni idu u koloni i viču : "Ljubav je naše pravo!" A drugi skandiraju: "Jebaćemo pedere !"
 Bog: "Ko sme mojim voljenim bićima da uskraćuje pravo na ljubav!"
 Ksipeu Totek : "Pa da li ti uopšte slušaš šta ja pričam ? Za sve su krivi  uniformisani likovi zato što su stali između te dve grupe i nisu im dali  da vode ljubav. Ovi što sebe zovu hu-li-ga-ni  su  navaljivali i navaljivali ali uniformisani su bili neumoljivi. Posle su svi  plakali u oblaku nekog belog dima, verovatno zato jer im je bilo žao što ne mogu da vode ljubav ili zato što su jedni drugima porazbijali glave i izloge na prodavnicama pa će to ostali gradjani morati da plate."
 Bog : "A šta su za to vreme radili ovi prvi ?"
 Ksipeu Totek : "Oni su napravili žurku u parkiću i tamo su đuskali, cirkali i muvali se."
 Bog : "Možda su hu-li-ga-ni  plakali zato što im uniformisani nisu dozvolili da prisustvuju žurci ?"
 Ksipeu Totek: "Možda."

Bog : "Cccccccccc. . .uffffffff . . .ccccc. . . moraću pod hitno da prečešljam ponašanje tih uniformisanih. "
 Ksipeu Totek : "Samo da znaš,  ja se tamo više ne vraćam. Zna se šta je moj reon. Ti si zadužen za Zemlju, to je tvoj projekat !"
 Bog : "Da li si  bio još na nekom mestu na Zemlji sem na toj paradi?"
 Ksipeu Totek: "Ne. Štoooo ? Zar je trebalo ? "

Ana San Snova